Методе учвршћивања и јачања зубне керамике и њихов статус примене

Стоматолошки керамички материјали имају добру биокомпатибилност, отпорност на хабање и отпорност на корозију, а њихова јединствена естетска својства су неупоредива са металним материјалима, полимерним материјалима и другим материјалима. Материјал за поправку од керамике је деликатан, безбедан и нетоксичан, са глатком површином отпорном на хабање, а бактеријски плак се не причвршћује лако. Керамички материјали се широко користе као материјали за рестаурацију зуба и нашироко их користе пацијенти и стоматолози. Међутим, инхерентна крхкост и ниска чврстоћа самих керамичких материјала ограничавају њихову даљу примену у рестаурацији зуба. Све до 1950-их година када је развијен порцелан који је могао да се спаја са металним површинама промовисана је примена керамичких материјала у стоматологији. Легуре денталне керамике (ДЦА) се користе као метална подлога за порцелан спојене са металним рестаурацијама (ПФМ), високе чврстоће и издржљивости. Истовремено, слој порцелана натопљен на металној подлози је отпоран на корозију и има лепу боју, а комбинација ова два чини целу рестаурацију лепом и издржљивом. Стога се ПФМ широко користи у развијеним земљама. У каснијим клиничким применама уочено је да постоје и неки недостаци у металокерамичкој рестаурацији, као што су лоше везивање слоја порцелана и металног слоја што доводи до лома порцелана, као и појава неатрактивне боје металне базе на површини. ивица рестаурације. Да би се надокнадили недостаци ПФМ-а, људи су почели да се фокусирају на истраживање свих керамичких рестаурација, али постојећи сви керамички материјали генерално имају фаталне слабости као што су висока крхкост и мала чврстоћа. Због тога су радници на материјалима спровели велики број сродних истраживања и покушали да побољшају жилавост и чврстоћу керамичких материјала, надајући се да ће побољшати њихову чврстоћу и жилавост, како би могли да одрже врхунску биокомпатибилност и естетска својства, као и да испуне клиничке захтеве. за механичка својства зубних надокнада. Уведено је неколико метода за каљење и ојачавање керамичких материјала, а неколико материјала за каљење и ојачавање денталних керамичких материјала примењено је у пракси на основу својих теоријских основа.