Нагласак на естетици у стоматологији био је кључан у потрази за материјалом који има довољну снагу и дуговечност да замени метал. Керамичке рестаурације претрпеле су значајну трансформацију 2000-их са увођењем ЦАД/ЦАМ система и употребом цирконијума ојачаног трансформацијом.
Рана историја цирконија
Назив цирконијум потиче од арапске речи "Заргун", што значи златне боје, што заузврат потиче од персијских речи "зар" за злато и "гун" за боју. Цирконијум је природни елемент са атомским бројем 40 и прелазни је метал који се у природи налази као минерал циркон. Пречишћава се да би се формирао цирконијум, метал сребрне боје који је отпоран на корозију и има својства слична титанијуму. Када се комбинује са кисеоником, формира цирконијум, јаку и високо биокомпатибилну керамику. Цирконијум је првобитно откривен у 18. веку.
Немачки хемичар Мартин Хајнрих Клапрот (1743-1817) успешно је извукао цирконијум оксид из циркона користећи провидни драги камен који се зове јацинт као почетни материјал. Јонс Јакоб Берзелиус (1779-1848), шведски хемичар, био је први који је изоловао метални цирконијум. У наредних 150 година, цирконијум се сматрао мало више од куриозитета, коришћен првенствено за прављење цигли за тешке услове рада и специјалног стакла са високим индексом преламања.
Медицинска употреба и напредовање
Хелмер и Дрискелл су 1969. објавили прву научну студију о биомедицинским својствима цирконија. Године 1972. Гарви и Ницхолсон су открили да легирање цирконија са оксидима као што су калцијум, итријум и магнезијум може стабилизовати тетрагоналну модификацију цирконија, спречавајући њен прелазак из тетрагоналне у моноклинску фазу и производећи керамику са раније невидљивом отпорношћу на пуцање.
Цирконијум стабилизован итријем почео је да се користи у ортопедији за производњу зглобова кука и колена као алтернатива легури кобалт-хром. Овај биоматеријал се понекад назива "керамичким челиком" јер се његова кристална структура мења када се сила примени на површину. Ова сила ефикасно затвара све пукотине изазивајући запреминску промену. Поред тога, цирконијум подржава раст крвних судова и коштаних ћелија.
Стоматолошки материјали од пре-цирконија
Све већи нагласак на естетици у стоматологији био је кључан у потрази за материјалом који има довољно снаге и дуговечности да замени метал. Потрага је почела 1960-их са круном од порцеланског омотача направљеном од фелдспатског порцелана, касније ојачаном језгром од алуминијума. Међутим, овај материјал је имао ниску чврстоћу на притисак, што је ограничавало његову употребу на предње круне.
Године 1963. развијена је круница од порцелана спојеног са металом (ПФМ), која је деценијама постала златни стандард за рестаурације круница и мостова. Док је круна ПФМ јака, маскирање металне подструктуре је увек представљало изазов; потпуно керамичке круне ће увек изгледати боље од круне са металном базом. Један од главних проблема са ПФМ-овима је да боја метала мора бити маскирана непрозирним слојем пре него што се круница нанесе керамиком природног изгледа. Непрозирни слој блокира пролаз светлости кроз тело круне, утичући на осветљеност крунице око ивице гингиве. Често, ПФМ изгледа мало сивљи у трећини грлића материце, посебно ако је рестаурација направљена без порцеланске маргине. Потпуно керамичке крунице немају ове проблеме, зраче природну боју зуба, посебно на тањим деловима, што резултира естетски пријатнијом рестаурацијом.
До 1980-их уведен је први асортиман стаклокерамике, почевши од Дицора. Прелепо, али крхко, Дицор је било прво стакло које је произведено техником изгубљеног воска, при чему је употреба ограничена на предње зубе.
Деведесетих година прошлог века представљен је Церец, машина за глодање која је дуплирала уметак смоле од чврстог керамичког блока. Емпресс керамика, Ин-Церам и Процера алтернативе су такође представљене током овог времена. Процера се састојала од пресованог језгра од алуминијум оксида, које је синтеровано под притиском на високим температурама да би се створило гушће и јаче језгро од алуминијум оксида. У језгру би се могао додати порцелан за фурнирање. Пре него што су ови материјали уведени, синтеровани алуминијев оксид је био најјачи неметални материјал који се користио за крунице.
Увођење цирконија у стоматологију
За разлику од ранијих облика потпуно керамичких рестаурација, цирконијум испуњава комбиноване захтеве за одличну естетику и супериорну чврстоћу. Такође задовољава потребу за потпуно керамичким материјалом за пацијенте са алергијом на метал. То је популарна алтернатива рестаурацијама од глинице. Стоматолошке апликације укључују:
Зирцониа Дентал Постс:Зубни кочићи од цирконијума нуде естетскије решење када се обнављају предњи зуби и где метални стубови могу да доведу до сиве промене боје ивице гингиве. Њихова употреба такође може да елиминише компликације изазване корозивним реакцијама на оралну средину и околна ткива, као што су пецкање, бол или метални укус.
Цирконијумске круне и мостови:Монолитне цирконијумске рестаурације и слојевити оквири од цирконијума обезбеђују високу чврстоћу на савијање и добру естетику.
Зирцониа зубни имплантати и абутменти:Имплантати и абутменти од цирконијума обезбеђују решење без метала за пацијенте са осетљивошћу на метал или проблемима. Абутменти су усклађени са бојом зуба и показују добру компатибилност ткива и ниску акумулацију плака.
Цирконијум се такође користи за ортодонтске бравице. Цирконијум носачи су јефтинији од алуминијумских керамичких носача, али су веома непрозирни, што смањује њихову естетску привлачност. Цирконијум носачи показују добре карактеристике трења, смањену адхезију плака и прихватљиву снагу везе. Међутим, ове карактеристике не нуде никакве значајне предности у поређењу са носачима од поликристалног алуминијума.
Будућност цирконија у стоматологији
Рестаурације од цирконијума се успешно користе годинама, пружајући пацијентима одличну биокомпатибилност и механичка својства. У почетку, рестаурације од цирконијума су биле тешке за успешно фасетирање због њихове коштано беле боје, коју је било тешко маскирати без додавања превелике масе рестаурацији. Увођење новијих, обојених и провиднијих материјала од цирконијума углавном је решило овај проблем, омогућавајући стварање високо естетских рестаурација погодних за било коју област у устима. Монолитни цирконијум је посебно погодан за постериорне рестаурације где је простор ограничен, а оклузални простор минималан. Такође је погодан за пацијенте са бруксизмом, јер је полирани цирконијум ефикаснији у смањењу антагонистичког трошења зуба. Коришћење компјутерски потпомогнутог дизајна и производње пружа клиничарима прецизно направљене, добро прилегајуће рестаурације које захтевају минимално подешавање на страни столице. Тренутно, потражња за цирконијумом далеко премашује потражњу за ПФМ, а ове рестаурације старијег стила постепено постају део историје зуба.
Молимо не устручавајте се да нас контактирате ако желите више информација. Наши вешти техничари имају детаљно знање о сваком од ових материјала и увек су вољни да разговарају о конкретним случајевима.
Кликните овде да закажете консултацију.
Референце:
хттпс://бентхамопен.цом/цонтентс/пдф/ТОБИОМТЈ/ТОБИОМТЈ-5-1.пдф
хттпс://ввв.сциенцедирецт.цом/сциенце/артицле/пии/С1883195813000972
хттпс://апплицатион.вилеи-вцх.де/боокс/сампле/3527337431_ц01.пдф
хттпс://ввв.нцби.нлм.них.гов/пмц/артицлес/ПМЦ4854641/
хттпс://ввв.тандфонлине.цом/дои/фулл/10.1080/13102818.2016.1177470





